Физичка спремност детета зависи од врсте и количине физичких активности и у тесној је вези је са интелектуалним развојем.
Опште је познато да је потреба за кретањем веома важан стимуланс развоја, који у данашњим условима све више добија на значају. Недостатак кретања, и недостатак контакта са природом и боравка на отвореном, све више долази до изражаја.
Све је више деце чија је физичка спремност знатно испод подразумеваног нивоа. Када се томе дода општа презаштићеност – то резултира све бројнијим физичким деформитетима и проблемима са држањем тела.
Кративна школица успеха, иако не спада у “спортске пројекте”, и те како подразумева интензивну физичку активност. Њена специфичност је у томе што деца свакодневно раде физичке вежбе током којих “мора да се мисли.” То значи да смо пронашли начин за истовремено физичко-интелектуално вежбање. Показало се да је тај спој “чаробна формула” када су деца у питању јер подразумева целовито ангажовање.
Физичке вежбе чине да деца имају утисак да се играју.
Пошто при том морају интензивно да размишљају, то у потпуности окупира њихову пажњу. Ефекти таквог рада су вишеструко корисни. Док се увежбавају интелектуални садржаји, прође се и читав комплекс моторичких вежби.
То чини да су деца која прођу обуку знатно физички спремнија него пре обуке. Такође, деца су спретнија, окретнија и сналажљивија.
Посебна област која се плански развија је “графомоторика”. Она подразумева физичко-интелектуалну спремност детета за писање. Специјални комплекс вежби које се раде на свакој радионици креиран је са циљем развоја фине моторике шаке. Дете научи и увежба правилно држање оловке што је потребно за леп рукопис.
